Materica ili na latinskom uterus, je mesto u organizmu iz kojeg kreće život. Samim tim, veoma je važno razumeti kakve su joj funkcije, izgled i prepoznati kada nešto sa njom nije u redu. Zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica je od velike važnosti kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Iako je nauka u velikoj meri otkrila tajne ovog organa koji je od davnina poznat kao mističan i neshvatljiv ljudima, ona i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju ljudskog bića.
Osim toga, jedini je organ koji može da stvori novi organ – posteljicu. Samo ova činjenica je čini dovoljno zanimljivom i bitnom za nas, pa vam preporučujemo da još detalja o njoj saznate u nastavku.
Veličina i oblik materice – kako izgleda materica?
Sastavljena je od mišićnog tkiva i sluzokože, a nalazi se u sredini karlične šupljine – između dva jajovoda, iznad bešike, a ispred tankog creva. Njen tačan položaj je drugačiji kod svakoga. Izgled materice najčešće se objašnjava oblikom obrnute kruške, a osnovni delovi su:
- telo materice (korpus)
- vrat materice (grlić materice ili cerviks)
Glavni deo materice zove se telo i sastavljen je od jakih mišića koji joj omogućavaju da izdrži kontrakcije, kao i širenje tokom trudnoće. Gornji deo tela koji je zaobljen i ispupčen zove se fundus i povezan je sa Falopijevim tubama, pa dalje preko jajovoda sa jajnicima. S druge strane, donji deo tela u kom materica počinje da se sužava nosi naziv isthmus i povezan je sa grlićem materice. Vrat ili grlić materice nalazi se najniže i dužina mu se menja tokom života. Povezan je sa vaginom, a može se znatno proširiti tokom porođaja.
Veličina materice menja se kroz vreme u velikoj meri – od perioda pre puberteta kada je oko 3.5 centimetara, pa do skoro 10 centimetara kod žena koje su imale više porođaja. Materica u trudnoći može da se poveća do veličine lubenice, a naučnicima je i dalje nejasno kako se pri takvom eksponencijalnom rastu u njenim zidovima ne stvara velika mišićna tenzija.
Zidovi ovog organa imaju tri sloja: spoljašnji glatki (perimetrijum), srednji mišićni (miometrijum) i unutrašnji sloj sluznice (endometrijum). Unutrašnji sloj je upravo onaj za koji se oplođena jajna ćelija vezuje, a zatim počinje da se razvija. Pred svaku ovulaciju ovaj sloj se zadebljava i ukoliko do oplodnje ne dođe, odbacuje se i izlazi u vidu menstrualnog krvarenja.
Koja je funkcija materice?
Svima je poznato da je osnovna funkcija materice zaštita i održavanje ploda tokom trudnoće. Manje je poznato da trudnoća nije jedina uloga koju ovaj organ ima čak i kada nam deluje uspavano.
Materica u trudnoći
Da li ste znali da beba u stomaku može čuti muziku i osetiti emocije majke dok je sluša? Materica je mesto na kom se odvija neverovatni proces razvoja bebe. Od prvog momenta kada se oplođena jajna ćelija ugrađuje u endometrijum, pa do porođaja prolazi 9 meseci brzog napretka i rasta ploda zahvaljujući sigurnom okruženju koje mu stvara materica.
Na samom početku trudnoće iz nje se razvija placenta ili posteljica koja plodu obezbeđujuje kiseonik i nutrijente, dok s druge strane odstranjuje negativne materije iz krvi. Placenta se takođe pričvršćuje za zid materice, a za plod je vezana pupčanom vrpcom. Posle porođaja i ona se izbacuje iz organizma.
Tokom trudnoće, materica se povećava, a gornji deo (fundus) se podiže čak do grudne kosti. Rastezanje njenog mišićnog sloja tokom kojeg se ne stvara velika mišićna napetost naučnici su pokušali da objasne time što se povećava veličina ćelija ovog sloja materice, dok se njihovo deljenje odvija slabo u ranoj fazi trudnoće.
Tvrda materica u trudnoći, tačnije tvrd stomak je normalna pojava koja se u drugoj polovini ovog stanja pojavljuje. Naravno, uvek je dobro posavetovati se sa vašim lekarom oko svake neprijatnosti koju osećate. Nakon porođaja materica se smanjuje, ali ostaje malo veća nego što je ranije bila.
Potencijalno se može javiti krvarenje u trudnoći koje ne mora imati nikakve negativne uzroke, ali je važno konsultovati sa lekarom radi provere. Međutim, na bilo kakve komplikacije ćete zaboraviti kada se susretnete prvi dan sa vašom bebom.
Druge uloge materice
Još jedna uloga materice koja je manje poznate je seksualna uloga. Ona usmerava protok krvi u karlicu, jajnike i spoljašnje genitalije. Osim toga, novije istraživanje pokazalo je da ovaj organ može imati veze i sa kognitivnim funkcijama. Istraživanje je vršeno na ženkama pacova kojima je uklonjena materica, a pokazalo se da im je nakon toga bilo teže da obavljaju radnje koje zahtevaju pamćenje.
Takođe, prema analizi grupe žena koje su imale zahvat histerektomije dokazano je da postoji veza između psihičkog zdravlja i materice. Ova istraživanja su retka i još uvek nedovoljno potrvđena, ali započinju razgovor o temi koja je bitna za svaku ženu.
Najčešće bolesti materice
Osim stečenih bolesti, materica može imati i urođene deformitete za koje još nije utvrđen tačan uzrok. Obradićemo najčešće anomalije i bolesti, ali je uvek savet i pravilo obratiti se lekaru oko bilo kakvog zdravstvenog problema.
Urođene anomalije
Prema podacima organizacija March od Dimes, jedna od 300 žena ima urođene deformitete materice. To su uglavom rešivi problemi, a neki od primera anomalija su:
- Milerova ageneza ili hipoplazija
- dvostruka materica sa dva odvojena tela
- jednoroga materica
- dvoroga materica sa dva spojena tela
- telo materice podeljeno septumom
- materica u obliku srca sa udubljenim fundusom
Osim jednoroge materice, sve druge vrste promena mogu, ali ne moraju izazvati određene probleme. U svakom slučaju, najvažnije je postaviti dijagnozu na vreme.
Endometrioza
Endometrioza je oboljenje do kojeg dolazi kada unutrašnji sloj materice – endometrijum, počne da se razvija na nekom drugom mestu izvan materice. Moguće je ublažiti simptome i komplikacije lekovima ili je izlečiti hirurškim putem.
Neki od simptoma ove bolesti mogu biti: dismenoreja (jaki bolovi tokom menstruacije) koji mogu biti neizdrživi, dispareunija (bol tokom ili nakon odnosa), obilna krvarenja tokom menstruacije ili između ciklusa, hronični bol u donjem delu stomaka ili leđa van perioda menstrualnog krvarenja.
Prolaps materice
U narodu je ovaj poremećaj poznatiji kao ispadanje materice, a dešava se kada se istegnu i oslabe mišićno tkivo ili ligamenti koji drže matericu. Tada se materica može spustiti manje ili više.
Prolaps mogu izazvati operacija, porođaj, menopauza ili ekstremna fizička aktivnost. Simptomi ove dislokacije su najpre osećaj vučenja i pritiska na dole, kao i bol u donjem delu leđa, pa onda bol u materici. Osim ovih mogu se javiti i simptomi vezani za urinarni trakt. Lečenje uključuje ortopedske prstenove ili hiruršku terapiju.
Miom materice
To su dobroćudne ili nekancerogene izrasline koje mogu dosta varirati u veličini, a pojavljuju se na zidovima materice. Mnoge žene ne osećaju nikakve simptome, ali se mogu javiti jaki bolovi i obilna krvarenja, kao i bol tokom odnosa ili opstipacija. Zna se da na njihov rast utiče hormon estrogen, ali nije poznat uzrok njihovog nastanka. Otkrivaju se pri redovnom ginekološkom pregledu, a lečenje zavisi od veličine mioma.
Upala male karlice
Ovo je infekcija koja zahvata neki od organa reproduktivnog sistema žene. Izazivaju je bakterije, a simptomi se mogu kretati od manjih do jakih bolova u donjem delu stomaka praćenih temperaturom. Ukoliko posumljate na ovu bolest, obavezno je da se javite lekaru što pre zbog komplikacija koje može izazvati. Leči se antibioticima.
Zloćudni tumor
Najčešći je u endometrijumu, ali može početi bilo gde u materici. Takođe, često se razvija u grliću materice za koji je glavni faktor rizika infekcija nekim od tipova humanog papilom virusa (HPV).
Kako da materica ostane zdrava?
- Redovni ginekološki pregledi – minimum jednom godišnje
- Redovni PAPA test – najbolje na svakih 6 meseci, a minimum jednom godišnje
- Korišćenje kontracepcije
- Javljanje lekaru prilikom svakog neuoičajenog simptoma
- Izbegavanje pušenja
- Zdrava ishrana – za reproduktivni sistem su posebno dobri: hrana bogata folnom kiselinom (brokoli i ostalo zeleno povrće), hrana bogata beta karotenom, hrana bogata vitaminom C i hrana bogata vitaminom E.
+ There are no comments
Add yours