Put kojim se ređe ide Skot Peka - BESPLATNI OGLAS

„Neuroza je uvek zamena za legitimnu patnju“
Karl Gustav Jung

Kada vam neko kaže kako da živite svoj život, kako reagujete?
Ako je ubedljiv, možete poslušati. Ali, jedno pitanje se uvek pomalja, makar ga i ne izgovorili – jeste li dosledni svojim rečima? Kako se Vaš život meri prema kalupu tih aršina?
Pre više od četrdeset godina objavljena je takva knjiga. Prodala se u više od deset miliona primeraka i postala uticajnija od bilo koje druge knjige takve vrste. „Put kojim se ređe ide“, američkog psihijatra M. Skota Peka, prvog imena Morgan, koje nikad nije koristio – izjavio je da je pojedinac odgovoran za sopstveni uspeh u životu.
Rečima iz uvodnog odeljka, „ Život je težak… Život predstavlja niz problema. Da li želimo da kukamo nad njima ili da ih rešavamo i da naučimo svoju decu da ih rešavaju?“
Izbegavanje problema, „i emocionalne patnje koja im je svojstvena“, tvrdio je Pek, „osnova je svih ljudskih mentalnih bolesti“. U svom bestseleru izložio je neke ključne tehnike: disciplinu, odlaganje zadovoljstva, prihvatanje odgovornosti. Ono što je ovu knjigu učinilo revolucionarnom bila je činjenica da je Pek prvi autor koji je povezao duhovnost sa psihoterapijom, jer su tadašnji sistemi verovanja često smatrali da su međusobno isključivi.
Sada je, posle četrdeset godina, sasvim jasno da je knjiga takođe bila prelomna u smislu svog uticaja na izdavačku industriju. „Skot Pek je pokrenuo čitav žanr duhovnosti i samopomoći“, kaže Džudit Kendra iz Rider buka, njegovog britanskog izdavača. „Bio je daleko ispred svog vremena“. Bez uspeha „Puta“, kao što je posvećenicama poznato, bilo bi daleko manje prostora za Danijela Golemana, autora „Emocionalne inteligencije“, Sogjala Ripoćea, Radža Perodea, Olivera Džejmsa, Adama Filipsa. Kao što Suzan Džefers, autorka „Osetite strah i suočite se s njim“, priznaje – „njena popularnost otvorila je vrata onima koji su došli posle njega“.
Njegov cilj u „Putu“, koji je prvi put objavljen 1978, ali bestseler tek 1983, jeste da kladi psihoanalitičku tradiciju sa sukobljenim kulturnim strujama ‘70ih. U duhu Ja-Dekade individualizma i libertijanizma, on slavi samo-aktualizaciju kao najvišu svrhu života i koketira sa pojmovima otvorenog braka i terapijskog seksa između pacijenta i analitičara, ali, svestan neminovnog rađanja konzervativne odbojnosti prema terapijskom pogledu na svet, Pek takođe navodi odlomke iz Jevanđelja, koristeći psihoterapiju kao sredstvo tradicionalne religije (čak ubeđuje pacijenta da se upiše u nedeljnu školu), i insistira na tome da se problemi moraju prevazići kroz patnju, disciplinu i naporan rad (sa terapeutom). Često odstupajući od cerebralnog i racionalističkog savijanja frojdovskog diskursa ka mistici, jungovskim tonom kompatibilnijim sa Nju ejdž duhovnošću, Pek piše o psihoterapiji kao vežbi u „ljubavi“ i „duhovnom rastu“, potvrđujući da je „naše nesvesno Bog“ i naglašava svoje verovanje u čuda, reinkarnaciju i telepatiju.
Pekova sinteza takvih suprotnih elemenata (u svoje redove uvodi i malo termodinamike), drži se na okupu toplom i lucidnom raspravom o psihijatrijskim principima i pokretnim prikazima borbe i proboja sopstvenih pacijenata.
Dovodeći u harmoniju psihoanalizu i duhovnost, Hrista i Budu, kalvinističku radnu etiku i beskrajnost lekovitih razgovora, „Put kojim se ređe ide“ je kamen temeljac naše savremene religiozno-terapijske kulture.

Put kojim se ređe ide (na engleskom)

M. Skot Pek
Doktor M. Skot Pek rođen je 22. maja 1936. u Njujorku, kao mlađi od dva sina Dejvida Vornera Peka, uglednog advokata i Elizabet Savil, pravnice. Bio je u braku sa Lili Ho od 1959. i imali su troje dece.
Diplomirao je na Harvardu sa svim počastima 1958, a doktorat je stekao na Medicinskom fakuletu Univerziteta Kejs Vestern Rizerv 1963.
Od 1963. do 1972. služio je u vojsci Sjedinjenih Američkih Država, a od 1972. do 1983. se bavio privatnom praksom psihijatrije u okrugu Ličfild, Konektikat.
Najpoznatija dela su mu prevedena na mnoge svetske jezike – „Put kojim se ređe ide“, „Ljudi laži“, „Dalje putem kojim se ređe ide“, „Na nebu kao i na zemlji“ i druge.
Bio je nacionalno priznat autoritet u polju veze religije i nauke.
Preminuo je 25. septembra 2005. u Vorenu, državi Konektikat.