7 najvažnijih faktora pri kupovini trake za trčanje – BESPLATNI OGLAS

Obratite pažnju na sledeće faktore, koji će Vam pomoći pri odabiru:

1. Veličina trake za trčanje

Dimenzije aparata direktno zavise od dimenzije trake po kojoj se trči – dužina i širina. Pošto postoje trake po kojima se hoda, a po kojima se trči, postoje i različite dimenzije pokretne trake. Oko 40-50 cm je za hodanje i lagano trčanje, dok je za pravo trčanje nešto veća širina od 50-60 cm. Širina trake ne mora da bude ko-zna-kako velika, ali zbog udobnosti je bitno da je bude. Dužina trake zavisi od hodanja ili trčanja- ako je neko visok, ima i duži korak, tako da se trake kreću od 120 do 170cm.

2. Motor trake za trčanje

Motor je, naravno, najvažniji deo. Motor uz pomoć kaiševa prenosi snagu na valjke, koji pokreću traku. Treba obratiti pažnju na jačinu motora. Kao kod automobila, gde je na brzinomeru ispisano da auto, recimo, može da ide 260km/h, a dostiže tek 220km/h, tako treba birati i traku sa što jačim motorom, da tokom upotrebe bude rasterećen. Jačina motora se označava u konjskim snagama. Traka za trčanje sa 1KS je najslabija, i samim tim, atlete i teže osobe bi trebalo da traže trake sa jačim motorom. Osnovne trake za trčanje uglavnom i imaju motore sa 1KS, što je za većinu rekreativaca i idealno. Snažniji motori su i rasterećeniji, slabo ulaze u „crveno“ pa su samim tim i dugotrajniji.

Najosnovnije trake su one, mehaničke, kod kojih ste motor-Vi. Odguravanjem na traci, koja je pod nagibom, dobijate na brzini.

3. Ublažavanje doskoka

Trčanje napolju podrazumeva tvrdo tlo. To znači i veći stres i udarac na naše zglobove, tetive, mišiće. Što više trčite, sve ste više u treningu, što ste više u treningu, sve su Vam jači mišići. Ali, i pored toga, svaki taj „potres“ ostavlja tragove na delovima tela koji su pod udarom. Zato se ispod same trake po kojoj trčite, fabrički postavljaju „ublaživači“ tj. materijali od mekane gume ili elastomera, koji ublažavaju takve udarce. Procenat smanjenja udaraca je oko 20%.

Bez obzira na to, ne preporučuje se trčanje po traci bez obuće. Dobre patike za trčanje su apsolutna preporuka.

4. Brzina trake

Brzina trake zavisi naravno od snage motora. Tako da slabiji motori isporučuju brzine od 12-16km/h, što je za ozbiljnije trkače nedovoljno. Motor će raditi na punoj snazi sve vreme, i samim tim se preopterećivati, i skraćivati svoj radni vek. Jače mašine, sa većom snagom, imaju brzine od preko 20km/h, gde je uobičajena brzina od 15/16km*h neopterećujuća za motor, koji če raditi rasterećeno dugi niz godina.

5. Specifikacije kompjutera

Najbitnija mera koje se standardni rekreativac treba držati je – vreme. Svaki doktor preporučuje određeni vremenski period vežbanja. Samo nekoliko minuta dnevno je potrebno za ostvarivanje početnih rezultata. Pored prikaza utrošenog vremena, svaki kompjuter na traci ima prikaz trenutne brzine, ukupne kilometraže, pulsa, vrednosti vezanih za puls, opciono nagib. Kontrola i odabir prikaza podataka se vrši preko kontrola koje se nalaze na kontrolnoj tabli ispred vežbača, i sa obe strane vežbača, na ručkama za pridržavanje.

Programi

Postoje i predugrađeni programi rada, gde procesor na traci ima već određen način rada određene vežbe. Krene sa sporim hodom, pa bržim hodom, pa trčanjem, pa se vrati na brzi hod. Programi stvarno olakšavaju i poboljššavaju učinak na traci.

Merenje pulsa ide preko senzora koji se nalaze na račkama sa strane, opciono i na ručkama ispred vežbača. Naravno, učinak takvih senzora je upitan, pošto bi vežbač trebalo da trči, i ujedno da se drži za ručke gde su senzori. Najbolji način merenja pulsa je, naravno, putem sata na ruci, uz koji je povezana traka oko prsa. Tada je preciznost vrlo visoka. Postoje i trake za trčanje koje imaju mogućnost povezivanja sa takvim satovima.

6. Težina sprave 

Vrlo bitan činilac. Trake za trčanje su u pravilu teške sprave zbog svoje veličine. Što je traka teža, to je i čvršća konstrukcija te je sama sprava puno stabilnija, no to za sobom nosi i odgovarajuću cenu, naravno. Kod težih traka za trčanje svakako se preporučuje da ispod postavite gumenu podlogu za sprave kako bi se očuvala podloga u stanu (pločice, parket, laminat…) a i ublažila buka ukoliko ste u stanu.

Nosivost sprave takođe govori o kvalitetu. Najčešći modeli traka za trčanje imaju maksimalnu nosivost od 100 do 120 kg. Nešto skuplji modeli traka za trčanje imaju i veću maksimalnu nosivost (od 150 do 200 kg) te i jače motore koji mogu pratiti taj napor koju masa korisnika predstavlja.

Nikada ne predlažemo da kupujete bilo koju spravu – sobni bicikl, eliptični vicikl ili traku za trčanje, sa limitima na kojima ste. Ako vežbač ima 110kg, nosivost sprave treba da bude oko 130kg, upravo zbog dugotrajnosti motora i sklopova. Prečesto čujemo: „sada imam 110kg, treba mi traka koja nosi tu težinu, oslabiću“. Ukoliko vežbač ima 100kg, potrebno je da uzme spravu koja može da nosi, recimo, 120kg.

7. Nagib

Ovo je poželjna funkcija. To je jedna od najzanimljivijih opcija trake za trčanje, koja vam omogućava simuliranje trčanja po uzbrdici. Nagib se meri u procentima, pa se kreće od, narvno, nule, pa sve do 15% i više. Preporučujemo kupovinu trake za trčanje sa podešavanjem nagiba. Postoje i trake sa mehaničkim podešavanjem nagiba, gde je prednji deo trake već pod nagibom, a na zadnjem delu trake se nalaze stope koje su podesive u dve ili više pozicija, a koje su na različitim visinama, tako da vežbač sam podešava visinu koja mu odgovara.

Trčanje s nagibom dodatno aktivira Vašu muskulaturu i mišiće koji su slabije aktivni kod trčanja po vodoravnoj površini.

Za sva eventualna pitanja i nedoumice obratite nam se e-mailom na adresu:

probikebg@gmail.com