Alat je sastavni deo ljudskog postojanja, bilo kao deo profesionalne karijere ili svakodnevne upotrebe. Vrsta alata je mnogo, ali ono što predstavlja njegovu glavnu karakteristiku jeste činjenica da je oblikovao svet koji nas okružuje i omogućio poduhvate koji su u dubokoj prošlosti bili samo san.
Kada dolazi do prve pojave mašinskog alata? Kako je izgledao? I, što je najvažnije, kako se formirao alat koji nam je poznat danas? Upoznaćemo vas sa istorijom alata sa kojim se susrećemo na dnevnom nivou.
“Prvi” mehanički alat – 1300. P.N.E – 1760 N.E.
Egipatski strug
Za prvi mašinski alat uzima se strug, koji se pojavljuje u starom Egiptu, ali je bio prisutan i u staroj Grčkoj.
U poslednjim vekovima pre nove ere, obrađivanje drveta je u antičkom svetu postajalo sve više prihvaćeno. Isklesan kamen koji je nadjen u grobu egipatskog sveštenika (slika ispod) prikazuje korišćenje prvog struga.
Levo je majstor, koji uz pomoć oštrog alata rezbari material za obradu, dok se rotacija vrši vertikalno. Sama rotacija se vrši tako što pomoćnik uz pomoć namotanog kanapa na materijal za obradu vuče levom rukom, pa desnom neizmenično.
Srednjevekovni recipročni strug
U srednjem veku se drastično promenio dizajn struga (slika ispod). U odnosu na egipatski strug o kome smo pričali, omogućeno je da operator stojeći vrši obradu materijala. Još jedna bitna promena u dizajnu struga je da je omogućena obrada materijala horizontalno.
Rotacija se dešava između dva uspravna stuba na oštrim metalnim tačkama koji služe za centriranje obrađivanog materijala. Dodatak postojećem dizajnu je kanap gde se jedan kraj kanapa ili žice pričvrsti iznad korisnika alata na stub ili sličan „opružni“ mehanizam za obezbeđivanje povratka.
Zatim se kanap ili žica obmota oko materijala za obradu koji treba okrenuti i pričvrstiti na pedalu koja je na bazi alata. Sam proces rotacije se vrši tako što operator pritiska pedalu uz pomoć stopala, gde se u prvoj fazi zateže gornji nosač kraja žice ili kanapa.
U drugoj fazi operator popušta pedalu gde se samim tim i uz pomoć nategnutog gornjeg nosača kraja žice ili kanapa vrši automatsko vraćanje na prvobitni položaj. Sa ovim procesom se dobija rotacija u dva koraka.
Iteracije na postojeći dizajn recipročnog struga
Veliki pomak u dizajnu struga je implementacija kontinualne horizontalne rotacije umesto recipročne (napred-nazad) rotacije. Kontinualan vid rotacije omogućava veće brzine, tvrđi i teži predmeti da se obrađuju.
Takođe velika prednost kontinualne rotacije u jednom smeru je mogućnost implementacije zamajca (slika ispod) u dizajn alata.
DA LI STE ZNALI?: Leonardo da Vinči je zaslužan za izum jedne vrste struga.
Alat u industrijskoj revoluciji 1760 – 1840
Početkom industriske revolucije došlo je do pojave parnih motora gde je omogućena implementacija u postojeći dizajn struga. Modernizovani strugovi (slika ispod) su bili znatno mašinski precizniji, jači, efikasniji i veći što je omogućilo masovnu proizvodnju, od šrafova za korišćenje u brodogradnji I automobilskoj industriji pa sve do točkova za vozove.
Rođenje prvih električnih alata – 1895.
18. vek bio je jedan od ključnih za čovečanstvo, otvarajući vrata ka nezamislivom napretku tehnologije i ljudskog razmišljanja. Nešto što je označavalo korenitu promenu dotadašnjeg života bila je sijalica, za koju se veruje da ju je izumeo Tomas Alva Edison.
Pojava sijalice izazvala je lančanu reakciju u vidu nade da je čovek u mogućnosti da napravi šta god poželi.
1895. godina jeste godina kada se javlja prvi električni alat, svega 16 godina od izuma sijalice. U Nemačkoj, kompanija C&E Fein bila je prva koja je izumela jedan od najpoznatijih alata današnjice – bušilicu.
Prva bušilica koja je proizvedena bila je teška 7,5 kilograma i bilo ju je jako teško koristiti druže vreme, a motor je bio na jednosmernu struju. zbog čega je bušilica bila spora, ali svakako brža od ruke.
DA LI STE ZNALI?: Oko 35 000. p.n.e, Homo sapiens je bio prvi koji je shvatio princip rada bušilice. Prva bušilica tog vremena bila je ništa drugo do parče zašiljenog kamena koji se vrteo pomoću dlanova i tako pravio bušotine u drugim materijalima.
1910. – Godina u kojoj se stvari menjaju
Priča kaže da je 1910. godine, Dankan Blek prodao svoj automobil za 600$ (današnjih 15 000$), kako bi sa svojim prijateljem Aloncom Dekerom otvorio malu prodavnicu alata u Baltimoru, Sjedinjenim Američkim Državama.
Počeci kompanije koja će postati jedna od najvažnijih proizvođača električnog alata bili su skromni, a prvobitna ideja dva partnera bila je da poboljšaju dizajn bušilice osmišljene 15 godina pre.
Kako su to učinili?
Tako što su izumeli novu bušilicu adaptirajući dizajn Colt .45 pištolja.
1916. godine, kompanija Black & Decker počinje sa masovnom proizvodnjom njihove naširoko poznate bušilice sa prihvatom u obliku pištolja i električnim okidačem.
Dobre strane ovog izuma jesu da je bušilica bila mnogo lakša, jača i praktičnija. U godinama koje će slediti, mnoge druge kompanije će proizvoditi alate po sličnom principu, od kojih su najpoznatije Bosch, Makita, Milwaukee i DeWalt.
DA LI STE ZNALI?: Prvu bušilicu sa plastičnim koferom izumela je kompanija Bosch 1957. godine. Ova novina sprečila je strujne udare koji su bili česti do tog trenutka.
1961. – Odlazak na mesec i početak akumulatorskog alata
Prvu akumulatorsku bušilicu izumela je kompanija Black & Decker 1961. godine. Međutim, nekoliko godina kasnije, kompanija je zadužena da dizajnira električne alate za Nacionalnu vazduhopolovnu i svemirsku administraciju (NASA).
Black & Decker izumeo je ključ koji je bio namenjen da funkcioniše u bestežinskom stanju za program Gemini, i čekić-bušilicu za projekat Apolo. Bušilica je korišćena kako bi se uzimali uzorci kamenja sa Meseca.
DA LI STE ZNALI?: Pre nego što su alati poslati u svemir, morali su proći niz testova, od kojih su neki bili pod vodom ili bi se alat stavio u transportni avion koji bi uzleteo na najveću moguću visinu, a potom bi naglo počeo da sleće kako bi se simulirala nulta gravitacija.
+ There are no comments
Add yours