Proliv kod beba je česta pojava i, u većini slučajeva, nije razlog za preteranu brigu. Međutim, postoji nekoliko jasnih simptoma koji ukazuju da je vreme se obratite lekaru i da s povećanom pažnjom pristupite lečenju dijareje.
Za početak, potrebno je napraviti razliku – jedna tečna stolica ne znači da dete pati od dijareje. Kako onda da budete sigurni da vaša beba ima proliv koji treba tretirati? Postoji nekoliko nedvosmislenih signala.
Simptomi koji ukazuju na proliv kod beba
Pravilo kog se drže svi pedijatri je da je proliv stanje u kom je beba u toku dana imala tri ili više tečnih stolica.
Stvar se može značajno razlikovati u zavisnosti od uzrasta deteta i načina ishrane.
Proliv kod beba koje sisaju (do 6 meseci starosti)
“Novopečeni” roditelji su često zbunjeni izgledom stolice njihove bebe. Male bebe, do 6 meseci starosti, koje su isključivo na mlečnoj ishrani, po pravilu imaju tečne i česte stolice.
To je potpuno normalno. Dok god su stolice žute i zlatne boje, sa prepoznatljivim mirisom, sve je u redu. Razlog za brigu može biti nagla promena izgleda i mirisa “kake”, a evo simptoma koji mogu biti razlog za uzbunu i posetu lekaru:
- Značajno obilnije stolice
- Značajno češće stolice u toku dana
- Pojava sluzi
- Povišena temperatura
- Povraćanje
- Razdražljivost i neutešan plač, koji može ukazivati na bolove u stomaku
Pravilo od tri i više tečne stolice za sasvim male bebe je prilično rastegljivo. Neke bebe mogu imati i pet stolica u toku dana, a da ne postoji nikakav problem.
Boja stolice je takođe diskutabilna. Normalna boja stolice kod malih beba su zlatna i žuta nijansa, ali povremene zelene ili braon “kake” su takođe normalne, ukoliko beba ne pokazuje druge simptome koji ukazaju na dijareju ili neku vrstu infekcije.
Dakle, nema mnogo razloga za brigu. U prvim danima, roditelji obično imaju pomoć patronažne sestre, koja će prepoznati da li beba ima proliv ili ne. Kasnije, oslonite se na prirodan ritam svoje bebe. Sve ono što se značajno razlikuje od bebinog “normalnog” i traje ceo dan ili dva – razlog je da se obratite lekaru.
Proliv kod beba koje jedu čvrstu hranu (od 6 do 12 meseci starosti)
Ako je dete starije od šest meseci, uzima kašastu i čvrstu hranu i imalo je najmanje tri tečne stolice u toku dana, onda je reč o dijareji.
Simptomi proliva kod beba:
- Najmanje tri tečne stolice u toku 24h
- Pojava sluzi u stolici
- Bolovi i grčevi u stomaku
- Gubitak apetita
- Mučnina i povraćanje
- Povišena temperatura i groznica
- Malaksalost i razdražljivost
- Neuobičajeno dugo spavanje
- Izražena žeđ i dehidratacija
Kada se javiti lekaru? Skala dijareje za određivanje hitnosti lekarske intervencije
Dijareja kod beba obično je izazvana virusima ili bakteriološkim infekcijama. U većini slulčajeva proliv ne zahteva hitnu posetu lekaru. Dovoljno je da uvedete minimalne promene u svakodnevicu bebe dok ne sačekate prvi zakazan termin kod lekara.
Međutim, nekoliko simptoma i situacija ukazuju da je detetu neophodna lekarska pomoć odmah. To su:
- Groznica i visoka temperatura praćena povraćanjem
- Ekstremno česte i retke stolice (više od 10)
- Beba se ne pomera ili ne možete da je razbudite
- Beba nije urinirala (piškila) 8 sati
Hitnost lekarske intervencije zavisi od simptoma koji ukazuju na određen stepen dijareje. Postoji takozvana skala dijereje i prema njoj razlikujemo blagu, umerenu i izraženu dijareju.
Blaga dijareja
U blagu dijareju spadaju prolivi koji se pojavljuju od tri do pet puta dnevno. Ne prati ih povišena temperatura, ali može doći do gubitka apetita i malaksalosti.
Ovakav proliv ne zahteva hitan pregled lekara. Zakažite pregled i pratite detetovo stanje do odlaska kod doktora.
Dodatni saveti za postupanje, hidriranje i ishranu u slučaju bloage dijareje objašnjen je u nastavku teksta,
Umerena dijareja
Umerena dijareja kod beba do godinu dana podrazumeva pojavu od 6 do 9 vodenastih stolica dnevno. Neophodno je da se javite lekaru u roku od 24 sata. Najveći rizik je dehidratacija.
Moguća je pojava visoke temperature i drugih simptoma koji prate prolive.
Izražen proliv
Izražena dijera zahteva neodložnu posetu lekaru, ili hitnoj službi i to su situacije u kojima beba ima 10 ili više proliva u toku dana. Obično je praćena opštim lošim izgledom bebe, mogućom pojavom temperature, povraćanja i izražene malaksalosti.
Hitnost lekarske intervencije je velika, jer u slučaju ovakve vrste proliva beba može vrlo brzo dehidrirati. Pored toga, izražena dijareja može biti uzrokovana i trovanjem hranom ili drugim supstancama, što je nedvosmislena indikacija za hitan prijem deteta.
Šta da radim kad beba ima proliv? Saveti za negu, ishranu i lečenje
Pedijatri su uglavnom ujedinjeni u stavu – ukoliko proliv kod beba nije praćen povišenom temperaturom, drugim simptomima ili traje kraće od tri dana, lekove ne treba koristiti.
Ukoliko vam lekar nije dao jasne instrukcije ili pripisao tačno određenu terapiju, ovo su saveti pomoću kojih ćete olakšati nelagodu svom mališanu.
Dobra hidratacija je pola posla
Bebe sa dijarejom su posebno podložne dehidrataciji, jer njihova mala tela gube tečnost brže nego što je to slučaj sa starijom decom ili odraslima.
Pošto vaša beba gubi tečnost zbog dijareje i verovatno ne jede onoliko koliko obično jede, trebalo bi da joj ponudite dojku ili flašicu češće, kao i napitak za oralnu rehidrataciju, ako vaš lekar to odobrava.
Nemojte koristiti ništa iz apoteke na svoju ruku. Ne menjajte adaptiranu formulu bez saglasnosti lekara.
Važno je da beba uzima po malo tečnosti što češće.
Nemojte joj davati voćni sok, jer slatka pića poput soka mogu da pogoršaju simptome dijareje. Takođe, ako ste čuli da je “supa iz kesice” dobra kod proliva i povraćanja, jer če “nadoknaditi izgubljene elektrolite” i sprečiti dehidrataciju, važno je da znate da je to dobar savet, ali kod odraslih osoba i starije dece.
Sa bebama do godinu treba da budete prilično pažljivi, jer svaka promena u ishrani može izazvati stomačne tegobe i dalje probleme.
Najsigurniji način za dobru hidrataciju beba i dece je povećan unos vode, iste adaptirane formule ili majčinog mleka.
Tečni ili praškasti napici za rehidrataciju, bogati elektrolitima, mogu biti od pomoći, ali njih dajte samo uz odobrenje lekara, strogo prateći uputstva o primeni leka.
Proliv kod beba i ishrana
Bebe koje jedu čvrstu hranu mogu nastaviti sa uobičajenom hranom. Prema poslednjim naučnim studijama i istraživanjima objavljenim u SAD-u, nema dokaza da je tzv. BRAT dijeta, koja podrazumeva ishranu baziranu samo na bananama, pirinču, kompotu od jabuke i tost hlebu, zaista od pomoći.
Osim toga, pedijatri su se usaglasili da toj dijeti nedostaje proteina.
Umesto toga, lekari sada preporučuju nemasno meso, poput piletine, dodatnu skrobnu hranu kao što je ovsena kaša, hleb od celog zrna pšenice i krekere. Perece i grisine su odličan izbor ako vaša beba ima proliv, jer sadrže dosta natrijuma.
Bebe sa dijarejom treba da izbegavaju namirnice koje mogu pogoršati stanje. To su:
- Masna hrana
- Hrana koja je bogata vlaknima
- Mlečni proizvodi poput kravljeg mleka i sira
- Slatkiši i sokovi
Važno je napomenuti da je sve gore navedeno samo preporuka i da ne menjate bebinu ishranu pre konsultacije sa lekarom.
Smem li bebi dati probiotik “na svoju ruku”?
Iako su probiotici postali novi najpoželjniji “lek” i kolektivno smo se svi saglasili da su nam oni neophodni, kako bismo ojačali imunitet, pomogli gastro traktu da bolje i zdravije radi, sa bebama je ipak druga priča.
Ukratko – ne uvodite bebi probiotike bez saglasnosti lekara.
One bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom, prirodne probiotike dobijaju putem dojenjem. S druge strane, većina adaptiranih formula je obogaćena probioticima. Dakle, vaša beba verovatno već ima dovoljnu dozu probiotika u gastro traktu i zbog toga nije dobra ideja da joj samostalno uvodite dodatni u kapima ili prašku.
Isto važi i za bebe na čvrstoj hrani. Iako postoji mnogo vrsta probiotika specijalno napravljenih za bebe, nemojte posezati za njima bez lekarskog uputstva.
Ako je pak, doktor saglasan da uključite probiotik, zbog problema sa varenjem ili pojavom dijareje, birajte kvalitetnije probiotike.
Za bebe na mlečnoj hrani, birajte probiotike u kapima, a bebe koje jedu čvrstu hranu, mogu i preporučljivije je da uzmu praškaste probiotike, koje ćete pomešati u kašicu i tako ponuditi detetu.
Dijareja i ojed kod beba, iritacija kože u intimnoj regiji
Prolivasta stolica je izuzetno kisela i nagriza kožu. Pored toga, ona je obično i vrlo česta, pa je koža često izložena takvoj supstanci. Iritacija kože na zadnjici i u intimnoj regiji bebe je gotovo obavezna pojava koja prati proliv kod beba.
Ne brinite mnogo, jer proliv obično ne traje dugo i koža će se, uz pravilnu negu tokom perioda dijareje, brzo oporaviti.
Pedijatri preporučuju da često menjate pelene vašoj bebi. Prilikom previjanja i menjanja pelena nemojte se osloniti samo na maramice.
Izuzetno je važno da nakon svake stolice, operete bebinu intimnu regiju toplom vodom i prilagođenim sapunom ili kupkom za bebe.
Druga važna stvar je da bebinu guzu dobro osušite nakon pranja i namažete debeo sloj kreme za bebe. Nemojte bebu brisati trljanjem, već tapkanjem. Trljanje dodatno nadražuje već iritiranu kožu zadnjice.
Nanesite debeli sloj Pavlovićeve masti ili druge kreme koja će služiti kao barijera za vlagu. Dobar izbor su kreme bogate cink-oksidom.
Ako ojed i iritacija ne prođu čak ni nekoliko dana nakon proliva, obavestite svog lekara o tome. To bi moglo ukazivati na posledičnu gljivičnu infekciju, a ona zahteva lekove i kreme koji se izdaju na recept.
Povedite i računa o samoj vrsti i kvalitetu pelena. Bilo bi dobro da tokom proliva bebu povijate pelenama visokog, premijum kvaliteta namenjenih za osetljivu kožu podložnu iritacijama i alergijama.
4 najčešća uzroka koja izazivaju proliv kod beba
Proliv kod beba se može pojaviti iz mnogo različitih razloga i uzroka. Evo nekih od najčešćih.
Virusne infekcije
Rotavirus, istorijski posmatrano, je bio najčešći uzrok dijareje kod dece uzrasta od 2 godine i mlađe. Pored ovog virusa, ima ih još mnogo koji izazivaju proliv, npr. norovirus i adenovirus.
Ukoiko je proliv izazvan virusom, reakcije beba su prilično individualne izavise od imunološkog stanja malog pacijenta. Neki ga prebrode uz manje izmene u ishrani i pomoć probiotike, drugi dobijaju ozbiljniju terapiju, a ima i one dece koji zbog dramatične kliničke stlike zahtevaju i bolničko lečenje.
Ukoliko dete ima temperaturu, proliv i povraćanje, ne odlažite posetu lekaru! Ovakvi virusi su vrlo zarazni i lako se prenose, pa se pobrinite da vodite računa gde odlažete iskorišćene pelene i pojačajte higijenu ruku u kući i porodici.
Ukoliko beba boravi u većem kolektivu ili jaslicama, nažalost ne možete mnogo da utičete i očekujte da će vase dete ispoljiti prve simptome nekoliko dana od pojave prvog slučaja “stomačnog virusa” u kolektivu u kom boravi.
Na sreću, broj dece koja dobijaju crevnu infekciju izazvanu virusima značajno je opao uvođenjem obavezne imunizacije.
Antibiotici narušavaju crevnu floru
Otprilike jedno od 10 dece koja uzimaju antibiotike razvijaju dijareju, mučninu i bol u stomaku kao neželjeni efekat. Zašto je to tako?
Antibiotici zapravo ciljaju loše bakterije u telu, ali nisu toliko precizni, pa usput pobiju i one dobre bakterije u crevima. Zbog toga dolazi do proliva i drugih stomačnih tegoba.
To je razlog zbog kog svi lekari iz prepisan antibiotik prepisiju i obavezan probiotik.
Ako ste primetili da antibiotici uzrokuju proliv kod vaše bebe, razgovarajte sa pediajtrom pre nego što prekinete sa uzimanjem antibiotika.
Rano zaustavljanje antibiotika može dovesti do rezistencije na antibiotike i uzrokovati povratak bakterijske infekcije.
Zato je od izuzetnog značaja da uz antibiotsku terapiju redovno i u tačno naznačenom vremenu dajete bebi i probiotik.
Ukoliko ste to poštovali, a proliv se pojavio i ne prestaje, obratite se lekaru.
Paraziti
Odojčad i bebe do godinu dana koje borave u većim kolektivima poput jaslica ili “čuvališta” imaju veći rizik od dobijanja giardije – crevne infekcije uzrokovane parazitima.
Ovu infekciju je vrlo lako dobiti u kolektivima zatvorenog tipa, jer bebe stavljaju fekalno kontaminirane igračke, hranu, ruke ili druge predmete u usta.
Iako se ova infekcija manifestuje kroz stomačne tegobe i proliv, većina zaražene dece biva bolje bez posebnog tretmana.
Alergija na mleko
Do 3% dece je alergično na proteine koji se nalaze u mlečnim proizvodima, uključujući većinu adaptiranih formula, a dojene bebe mogu razviti alergiju na protein iz mlečnh proizvoda koje konzumira majka.
Beba sa alergijom na mlečne proteine može povraćati i razviti koprivnjaču. Proliv je jedan od najčešćih simptoma alergije na mlečne proteine.
Ako sumnjate da vaša beba ima ovu vrstu alergije, javite se pedijatru. Nakon početnih analiza i postavljanja dijagnoze, biće zahtevana specijalna vrsta adaptirane formule, kao i poseban režim ishrane za majku, koji podrazumeva apsolutno odsustvo mlečnih proizvoda i hrane koja sadrži mlečne proteine.
Drugi mogući uzroci dijareje kod beba
Još neki od mogućih uzroka proliva kod beba su: intolerancija na gluten i laktozu, preterana upotreba šećera u ishrani, Kronova bolest (hronična upala digestivnog trakta), trovanje toksičnim materijama.
Dehidratacija – najveći rizik dijareje
Dijareja obično prolazi sama od sebe i većini beba nisu potrebni lekovi. Lekari će u nekim slučajevima prepisati probiotik kako bi pomogli u obnavljanju crevne flore i dobrih bakterija u digestivnom traktu.
Ukoliko je reč o blagom ili umerenom stepenu dijareje, nema, dakle, mnogo razloga za brigu.
Najveći rizik i ono na šta treba da obratite posebnu pažnju jeste hidratacija deteta. Bebe su posebno sklone dehidrataciji, a ukoliko imaju proliv, onda je to već prilično rizična situacija.
Dehidratacija kod beba može biti opasno i ponekad fatalno stanje.
Potražite lekarsku pomoć ukoliko primetite sledeće simptome dehidratacije kod bebe:
- suv jezik i usne,
- upale oči,
- manje mokrih pelena,
- letargija i ubrzan rad srca
- koža nije elastična
- malaksalost i predugo spavanje
- plač bez suza
Pri ovakvim simptomima, a uz prisustvo proliva ili povraćanja, bebi je neophodna infuzija i nadzor stručnog osoblja.
Da biste sprečili stanje dehidratacije, slušajte savete lekara i često nudite detetu vodu, dohranu ili podoj. Lekove ili prašak za rehidrataciju bogat elektrolitima dajte po savetu lekara.
Proliv kod beba – Mitovi i najčešće greške roditelja
Najčešći mit koji možemo čuti o prolivu kod beba je da je “beba dobila proliv od zubića”. Roditelji su skloni da svaki neobičniji simptom kod beba “prepišu” nicanju zubića.
Može li beba dobiti proliv od zubića?
Pedijatri kažu da bebe ne mogu dobiti dijareju usled nicanja zubića. Ono što je moguće, a što bi moglo biti u posrednoj vezi sa zubićima, je da je beba putem ruku ili igračaka koje glođe unela bakteriju ili virus u organizam.
Nicanje zubića uzrokuje naticanje, svrab i bolove u desnima. Bebama tada prija da glođu i češu desni raznim predmetima, igračkama ili rukama, pa zbog toga u uzrastu od 6. do 12. meseca života deca često stavljaju stvari u usta.
Preporuka je da vodite računa da ti predmeti ne budu kontaminirani bakterijama i virusima, te da više nego inače pazite na higijenu ruku kod deteta.
Najčešće greške roditelja tokom dijareje kod beba
Neke od najčešćih grešeka koje roditelji prave kada beba ima dijareju su:
- Ignorisanje simptoma i kasno javljanje lekaru
- Nedovoljna hidratacija tokom dijareje
- Uvođenje lekova i probiotika “na svoju ruku”, odnosno bez konsultacije lekara
U slučaju da dete povraća, roditelji često greše kada odmah nakon povraćanja detetu nude vodu ili hranu. Važno je da znate da ukoliko je dete povratilo, sačekajte bar sat vremena pre nego što mu ponudite nešto da popije ili pojede, jer u suprotnom rizikujete novu iritaciju gastro trakta i izazivate ponovno povraćanje.
Kada je hidratacija u pitanju, držite se pravila – po malo, a često. Dakle, nemojte se truditi da dete odjednom popije mnogo tečnosti. To može biti kontraproduktivno. Proliv kod beba zahteva konstantnu, čestu, ali ne obimnu hidrataciju. Uz manje izmene u ishrani, pravilnu kućnu negu i praćenje lekarskih saveta, proliv kod beba uglavnom prolazi za nekoliko dana.
+ There are no comments
Add yours