Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Opis One su Rariti, Epldžek, Pinki Paj, Tvajlajt Sparkl, Flateršaj i Reinbou Daš, najslađi poniji na celom svetu! Vredni…
Odgajati dete tako što ćete mu usaditi ljubav prema knjigama i čitanju je dugoročna investicija od koje će mališan imati…
Svake godine u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, centar lepih umetnosti, dizajna i zanata ArtCentar dodeljuje određene nagrade, od…
Source link Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Source link Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Pred Vama je i treća knjiga iz kolekcije Sabrana dela Voltera Leslija Vilmshertsa. Knjiga ’’Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenja’’ dodatno pojašnjava i tumači sve ono što je Vilmsherst rekao u njegovom najpoznatijem delu ’’Značenje slobodnog zidarstva’’, a razvijao u ’’Masonskoj Inicijaciji’’. S obzirom da je u vreme pisanja ovih materijala (krajem 19. i početkom 20. veka) bilo nagoveštaja najezde dominacije materijalističke koncepcije stvarnosti i privlačnost nižih čovekovih priroda za svetovnim posedovanjem u Masoneriji koje su pretile da ugroze životne i besmrtne principe tajne tradicije Slobodnog zidarstva, Vilmsherts je sakupio i proširio svoja predavanja namenjena Bratstvu u engleskim Ložama i time podario budućim pokolenjima Slobodnih zidara dela neprolazne vrednosti. Ova dela su bezvremena jer svi principi opisani u njima postaju još značajniji za današnje Slobodne zidare koji žive u vremenu najveće dominacije materijalizma od kako je ljudskog roda. Takođe, ovim redovima se treba povremeno vraćati jer u različitim životnim dobima daju različite i drugačije uvide, a sve to u zavisnosti od stepena duhovnog napretka svakog Brata, Slobodnog zidara.
Vilmsherst govori o jedinom, pravom, cilju slobodnog zidarstva, spiritualnom životu u značenju masonskih rituala i simbola, o unutrašnjem svetu u kome se nalaze sve tajne koje treba da budu osvešćene.
Nakon ’’Masonske Inicijacije’’ u kojoj se dodatno pojašnjavaju pojmovi i odnosi Slobodnog zidarstva i religije iz prethodne knjige, i gde je posebno usmerena pažnja na pripremu Kandidata i značaj Inicijacije za njegov budući život i slobodnozidarski rad, u ovom delu se nastavlja ta priča, pa se autor posebno obraća Učenicima koji su nedavno primili Prvi stepen, ali i drugoj Braći koja žele da razumeju značenje i svrhu Ceremonije Inicijacije. Autor nastoji da ukaže na razlog postojanja slobodnozidarskog sistema, da razotkrije veo alegorije i simbolike kojim je Ceremonija Inicijacije prekrivena i da otkrije i obelodani njen duh i skriveni značaj, koji se nalazi ispod površine onoga što se čulima može dokučiti.
Ceremonija Inicijacije, koja se koristi prilikom prijema Kandidata u Bratstvo Slobodnih zidara, je osmišljena da može da ga uvede u prvu fazu jednog jedinstvenog sistema znanja i samodiscipline koji će prosvetliti i transformisati njegov um iz stanja Tame ka stanju Svetlosti, odnosno, pomoći mu da proširi duhovnu svest na daleko viši nivo i to nezavisno od percepcija prirodnih čula. Sam naziv Ceremonija Inicijacije označava da se ide na put od spolja ka unutra, od čisto materijalnih i površinskih stvari ka bogatijem unutrašnjem, duhovnom, životu. Naravno, sve prethodno navedeno zavisi od toga da li je Kandidat podobna i odgovarajuća osoba, da li je adekvatno pripremljen, prisustva ili odsustva njegove težnje ka duhovnom razvoju, a svaki manje uzvišeni motiv, materijalna ili društvena korist, radoznalosti ili bilo kakva neizvesnosti u pogledu onoga što se može naći u Bratstvu, samo će ga usmeriti na pogrešan put, a pogrešnim putem se ne može stići do željenog cilja.
Kandidati za prijem u Bratstvo Slobodnih zidara moraju biti otvorenog uma, otvoreni za nove ideje i koncepte, bez obzira na njihovo, pređašnje, akademsko zvanje, znanje, filozofske ideje ili religioznu veroispovest. Takođe, moraju biti svesni da uvek postoji nešto više što se može naučiti i dokučiti, i spremni da dopuste da ih Zanat na tom putu vodi. Za dalji put kroz Inicijaciju nije dovoljno samo da je Kandidat spreman i propisno pripremljen. Najveća uloga i odgovornost za dalji proces je na onima koji ovu Ceremoniju sprovode. Stvarni oblik upotrebljenih reči tokom Ceremonije je njen najmanje važan element. Ono što ima daleko veće posledice je sposobnost Prvog oficira, i onih koji sa njim sarađuju, da se prepuste i užive u takav duhovni i emocionalni zanos da ono što rade i kažu Kandidatu prodre u njegovo srce i um i probudi određene istine u njegovoj duši.
Tekst Ceremonije se vremenom menjao, dorađivao i imao različite varijacije, ali, s obzirom da je sastavljen sa nadahnutom veštinom i mudrošću, ipak je ostao kompletan, sa svim neophodnim elementima koji oličavaju najvažniju simboliku, značenja i običaje Slobodnih zidara.
Vilmshertsova analiza pokazuje da se ’’Ritual sastoji od četrnaest različitih „stavova” ili epizoda, u dve serije od po sedam. Prva serija je povezana sa stanjem Tame u kojoj se Kandidat nalazi. To je uzlazni niz koji se, poput emotivnog talasa, uzdiže do vrhunca u trenutku njegovog simboličkog vraćanja na Svetlost. Druga serija je povezana sa stanjem Svetlosti do kojeg je Kandidat bio podignut. To je silazna sekvenca koja se bavi pitanjima koja su posledica njegovog dostizanja Svetlosti. Emocionalni talas postepeno nestaje, ali ostavlja Kandidata da bude preplavljen novim percepcijama, stimulisan ubrzanim uticajem koji nikada ranije nije osetio, i za koji će mu trebati neko vreme da se prilagodi i da ga prihvati. Svaka od ovih četrnaest epizoda pruža prostor za duže razmišljanje i komentare, a sa svakim narednim ponavljanjem, braći Slobodnim zidarima, donosi nove uvide i jasnoću puta na kome se nalaze.
Vilmsherts jasno ističe da je svrha Ceremonije Inicijacije sledeća: prva polovina je osmišljena da vrati Kandidata u Svetlost (u duhovnom smislu), a druga ima za cilj da nauči onoga kome je data Svetlost, kako da je zadrži i uveća, tako da se nikada ne vrati u svoju prethodnu Tamu. Stoga je stepen Učenika u Masoneriji faza pročišćenja, obrazovanja i samokontrole, koju svaki Brat mora da proživi za sebe. Nikakvo knjiško znanje ili uputstva drugih ne mogu da ga nauče onome što se može naučiti samo iz sopstvenog iskustva i truda. Duhovne stvari se moraju duhovno sagledavati, a ne sa stanovišta profanog mišljenja i spoljnog, čulnog opažanja.
Drugi deo knjige govori o Ceremoniji Unapređenja, o njenim dubokim duhovnim aspektima, kao i značaju ove ceremonije kao prelaznog nivoa između nivoa Učenika i nivoa Majstora Kraljevske umetnosti. Vilmsherts ponovo napominje da se Ceremonija ne sme samo površno posmatrati već se mora gledati kroz nju da bi se shvatio njen dublji sadržaj i značaj. Po njemu ’’Samo formalno posmatranje i tretiranje je isto kao i gledanje u zatvorenu kutiju u kojoj se nalaze dragocenosti a ignorisanje njenog sadržaja’’.
U konceptu Zanata sa tri Stepena, Drugi stepen se posebno bavi unutrašnjim čovekom i njegovim unutrašnjim životom, a ne sa spoljašnjom ličnošću. Preuređenje spoljašnjeg života i ponašanja čoveka činilo je predmet Prvog stepena, čija je svrha bila da ga suoči i definitivno usmeri ka Istoku i da ga, pravilnim življenjem i samopročišćenjem, učini moralnim i punim vrlina. Drugi stepen je usmeren više na njegovu intelektualnost, kako bi vrlina čoveka pročišćenog razumevanja bila ovenčana mudrošću i dostigla onu intelektualnu Svetlost koja se zove unutrašnje prosvetljenje. Ceremonija Unapređenja se naziva „prelaskom” jer se odnosi na srednju, prelaznu fazu ličnog iskustva kroz koju svaki Kandidat ka savršenstvu neizbežno mora da prođe pre nego što može i da pomisli da dostigne krajnji stepen razvoja duše i majstorstva do kojeg vodi slobodnozidarski Sistem.
Prvi stepen počinje u Tami uključuje ulazak u novi život i prvi pogled na novu i natprirodnu Svetlost. Iako je u celini upućen na ličnost Kandidata, njegova poruka je prvenstveno bila upućena njegovoj spoljašnjoj prirodi, njegovom razumu, i naglašavala je neophodnost prvenstvenog praktikovanja vrline, da bi se kasnije potpomogao još većim iskustvom Svetlosti. Kandidat treba da napravi uzlazni korak u svom razvoju, da uđe i istraži viši nivo sopstvenog bića sa ciljem da ga razume i kontroliše, baš kao što se pretpostavlja da razume i kontroliše svoju telesnu prirodu. Na svom putu od carstva čula do carstva konačnog duha, mora da prođe kroz srednji region, onaj duše ili uma, koji je na pola puta između čulnog i duhovnog. Otuda tri Stepena masonskog napretka, od (1) Tame ili zatamnjenosti prirodnog razuma, do (2) prosvetljenja (lumena) uma, a odatle do (3) krajnje postojanosti Svetlosti Duha – i stoga se sadašnja Ceremonija Unapređenja naziva prelaznim nivoom između prvog i trećeg. Sav rast je postepen i uključuje niz napora pre nego što se dođe do potpunog saznanja o tome šta smo i ko smo u biti.
Ceremonija Inicijacije i Ceremonija Unapređenje, je veoma važno i značajno delo za svakog Brata, Slobodnog zidara, jer mu otkriva suštinske tajne rituala i Put kojim je potrebno da se kreće kako bi raspalio, povećao i zadržao Svetlo u svojoj duši.
Kredit Pozajmice za pravna i fizicka lica . Zajmovi od 3.000 eura do 10,000,000.00 eura. Pojedinacne öirom sveta preciznije vi koji ste u Srbija; Grna Gora; Zurich; Nemacki; Hrvatska; Slovenija; Holandija; Bosna; Nemacka; Email : cfinancials11@gmail.com whatapp +16132094044 Kredit bez jamaca Kredit od banaka Stambeni kredit Gotovinski kredit Pozajmice online Hipotekarni kredit Brzi kredit Nenamjenski kredit Lizing Jamac za kredit Potroöacki kredit Kredit za nezaposlene Kredit za obrtnike Konsolidacija kredit ostale investicije Email : cfinancials11@gmail.com whatapp +16132094044
Kredit Pozajmice za pravna i fizicka lica . Zajmovi od 3.000 eura do 10,000,000.00 eura. Pojedinacne öirom sveta preciznije vi koji ste u Srbija; Grna Gora; Zurich; Nemacki; Hrvatska; Slovenija; Holandija; Bosna; Nemacka; Email : cfinancials11@gmail.com whatapp +16132094044 Kredit bez jamaca Kredit od banaka Stambeni kredit Gotovinski kredit Pozajmice online Hipotekarni kredit Brzi kredit Nenamjenski kredit Lizing Jamac za kredit Potroöacki kredit Kredit za nezaposlene Kredit za obrtnike Konsolidacija kredit ostale investicije Email : cfinancials11@gmail.com whatapp +16132094044
Kredit Pozajmice za pravna i fizicka lica . Zajmovi od 3.000 eura do 10,000,000.00 eura. Pojedinacne öirom sveta preciznije vi koji ste u Srbija; Grna Gora; Zurich; Nemacki; Hrvatska; Slovenija; Holandija; Bosna; Nemacka; Email : cfinancials11@gmail.com whatapp +16132094044 Kredit bez jamaca Kredit od banaka Stambeni kredit Gotovinski kredit Pozajmice online Hipotekarni kredit Brzi kredit Nenamjenski kredit Lizing Jamac za kredit Potroöacki kredit Kredit za nezaposlene Kredit za obrtnike Konsolidacija kredit ostale investicije Email : cfinancials11@gmail.com whatapp +16132094044
Kredit Pozajmice za pravna i fizicka lica . Zajmovi od 3.000 eura do 10,000,000.00 eura. Pojedinacne öirom sveta preciznije vi koji ste u Srbija; Grna Gora; Zurich; Nemacki; Hrvatska; Slovenija; Holandija; Bosna; Nemacka; Email : cfinancials11@gmail.com whatapp +16132094044 Kredit bez jamaca Kredit od banaka Stambeni kredit Gotovinski kredit Pozajmice online Hipotekarni kredit Brzi kredit Nenamjenski kredit Lizing Jamac za kredit Potroöacki kredit Kredit za nezaposlene Kredit za obrtnike Konsolidacija kredit ostale investicije Email : cfinancials11@gmail.com whatapp +16132094044
+ There are no comments
Add yours