Kako Da Vaše Dete Bude Bezbedno Tokom Vožnje – BESPLATNI OGLAS

Lilihipsteri.rs su veoma cenjen i posećen sajt namenjen roditeljima, gde može da se nađe ponuda kvalitetnih i originalnih proizvoda za decu. Osim toga, tu možete naći divne tekstove na razne teme koje interesuju roditelje – od ličnih iskustava, preko preporuka i predloga za aktivnosti ili kupovinu. Oni su nam ukazali poverenje i postavili vrlo konkretna i korisna pitanja u vezi izbora i upotrebe auto sedišta za bebe i decu. Intervju prenosimo u celosti.

Pored odmornog vozača, dobrog puta i vremena, kao i ostalih, nadamo se, revnosnih učesnika u saobraćaju, verujem da bezbednom porodičnom putovanju najviše doprinosi auto-sedište za dete. Iako često viđamo decu koja se voze van sedišta, čak nevezana pojasom, ponekad i kod vozača u krilu, i iako ništa nije sto posto sigurno, suprug i ja smo se dogovorili da će se naša deca voziti isključivo u sedištima za decu i da je to jedna od onih stvari na kojima ne moramo da „uštedimo“.

Prva dva sedišta smo birali sami, čitajući i istražujući po netu. Moram da kažem da nam nije bilo lako da se odlučimo. U vreme kada smo krenuli u potragu za trećim, pojavio se BeeCool savetnik za autosedišta. U nedoumici da li baš ovo ili ono drugo, koje su prednosti prvog u odnosu na treće i zašto je, ovo, pobogu, 12.000 dinara skuplje od onog, pozvala sam BeeCool. U nekoliko rečenica o našim potrebama, izabrale smo zajedno pravo za našu stariju ćerku. Pa još lila-roze. I, nismo se pokajali što nismo uzeli tamnosivo, Milena, princeza je srećna. 😉 Koliko BeeCool savetnica zna o auto-sedištima i zašto da joj se obratite, ne moram da vam pričam, kazaće vam sama.

1. Često čujemo rečenicu: „Pa, kad mi smo bili mali nisu postojala auto-sedišta. Ih, spavali smo isprepletani na zadnjem sedištu do mora.“ Mada bi trebalo da je odgovor očigledan, možeš li da nam kažeš šta se to promenilo „od kada smo mi bili mali“ i zašto ovakvo obrazloženje više ne važi?

Vreme našeg detinjstva za mnogo toga iz ove perspektive deluje bezbrižno i divno. Međutim, to ne znači da nije bilo problema u vožnji i posledica koje je trebalo rešavati. Danas se mnogo veći broj dece, mnogo češće prevozi u mnogo bržim i jačim automobilima i to u mnogo intenzivnijem saobraćaju. Sve nam ovo ukazuje da treba da budemo pametniji i obazriviji nego što su naši roditelji tada morali i mogli biti. Činjenica je da su se i tada dešavale strašne stvari u udesima, samo što mi sada to možemo da sprečimo korišćenjem pojasa za sebe i stariju decu i korišćenjem auto sedišta za decu do 12 godina.

2. Auto-sedišta s najvišim ocenama na ADAC-ovim testovima su, naravno, jako skupa. Verujem da su finansijske poteškoće čest razlog zbog koga roditelji decu ne voze u auto-sedištima ili prerano prestaju da ih koriste. Možemo li reći da je bolje bilo koje auto-sedište nego nikakvo?

Sigurno je da je novac ograničavajući faktor, ali moj utisak je da se on često koristi i kao opravdanje. Mnogi roditelji nemaju svest o neophodnosti korišćenja auto sedišta, pa na tome tek treba da se radi. Na primer, ima onih koji su kupili auto sedište, ali ga ne koriste, jer dete negoduje, u žurbi su, ne idu daleko… Auto sedišta u mnogim porodicama još uvek nisu na listi prioriteta, kao što su to krevetac ili kolica. A zapravo, svako ko ima dete i ima automobil, morao bi da ima i sedište. Zato kao i za svu ostalu opremu, treba naći sedište u skladu sa budžetom i onda dete bez izuzetka voziti u njegovom auto-sedištu.

3. Iz istih razloga, auto-sedišta se najčešće pozajmljuju. Na šta treba obratiti pažnju u tom slučaju? Kako znamo da je sedište i dalje bezbedno?

Pozajmljivanje opreme za bebe i decu je oduvek bio lep gest prijateljstva i solidarnosti među roditeljima i nema razloga da taj princip ne važi i kod auto sedišta. Treba samo biti siguran da sedište nije učestvovalo u sudaru, jer ako jeste, to sedište više nije bezbedno.

4. Koje sve grupe sedišta postoje i kojim uzrastima su namenjene?

Dečija auto sedišta su podeljena u grupe po težini deteta, mada po novom i-Size standardu još bitniji kriterijum za izbor adekvatnog sedišta jeste visina deteta. Bebe do 13kg prevoze se u auto sedištima grupe 0+, koja se često među roditeljima zovu „jaje“ zbog svog specifičnog oblika. Kada preraste ovo sedište, dete se može voziti u sedištu grupe 1, koje je namenjeno deci od 9 do 18kg, što je okvirno od 9. meseca pa sve do 4. godine

Za decu težine od 15-25kg su sedišta grupe 2, s tim što su ona najčešće kombinovana sa narednom grupom (22-36kg), pa ćete uglavnom naći kombinovana sedišta koja pokrivaju i 2. i 3. grupu. Ta sedišta se mogu koristiti do 12 godine, odnosno, sve dok dete ne dostigne visinu od barem 135cm. Druga kombinovana sedišta pokrivaju recimo grupe 0+ i 1, kao i grupu 1, 2 i 3, što je i najčešći izbor roditelja.

5. Zbog čega se novorođenčad i male bebe voze u tzv. jajetu, tj. sedištu grupe 0+? Na šta treba obratiti pažnju pri odabiru tog prvog sedišta?

Bebe treba voziti u sedištima koja se koriste u smeru suprotnom od smera vožnje. Ovakav položaj čuva bebin osetljiv vrat, glavu i kičmu ne samo prilikom sudara, već i prilikom svakodnevnih naglih kočenja. Ova sedišta su međusobno dosta slična, s tim da neki modeli imaju mekane, postavljene kaiševe koji idu preko ramena bebe, neki imaju uložak koji odgovara bebama do 3 meseca kako bi držala glavu u ispravnom položaju… Kod nekih sedišta navlake su od sofisticiranih materijala, pa se beba neće znojiti, a sam kontakt sa sedištem biće prijatniji. Svako sedišta tipa „jaje“ je pravi izbor za izlazak iz porodilišta, za sve one bebe koje kući idu kolima. Takođe, za prvo sedište može se izabrati i sedište grupe 0+/1 koje ima duži vek korišćenja.

6. Šta je Isofix i čemu služi? Kako da znamo da li je određeno Isofix sedište pogodno za marku automobila koji posedujemo?

Isofix je sistem koji podrazumeva čelične nastavke smeštene na zadnjoj strani dečijeg sedišta i konektore koji se nalaze u gotovo svim automobilima proizvedenim od 2006. godine. Ovo je međunarodni standard koji omogućava da se sedište ispravno postavi u automobil. Uz čvrstu vezu koju pruža Isofix, dečije auto sedište gotovo da postaje deo automobila. Baš zato, bezbednost je na mnogo višem nivou.

 7. Dok nismo otišli na savetovanje o auto-sedištima, stariju ćerku smo vozili u neispravno montiranom sedištu, a nismo ni znali. Kako se pravilno montira sedište „jaje“ i kako se namešta beba? Šta je dozvoljeno, a šta ne?

Preporučujem da montiranje novog sedišta savladate sami uz uputstvo za upotrebu, a ne kada odbrojavate minute do bebinog obroka ili spavanja. Ipak, i za takve situacije postoji rešenje – na svakom sedištu zalepljen je podsetnik sa ilustracijama. Na njemu se nalazi i crvena linija koja treba da bude paralelna sa patosom automobila, a ručka treba da je podignuta. Ovo sedište nikada ne treba montirati na suvozačevo mesto ako je aktivan vazdušni jastuk, već ga treba deaktivirati. Kada smestite bebu u sedište, bitno je da kaiševi preko ramena budu dobro zategnuti. Ako između deteta i kaiša ima prostora za vaša dva prsta, kaiševi su previše labavi i treba ih zategnuti.

8. Često viđamo desetomesečne bebe koje se već voze u sedištima grupe I ili I/II/III jer su „prerasla“ prethodno. Kaži nam, koja su tri zlatna pravila koja treba ispoštovati radi prelaska iz „jajeta“ u sledeću grupu?

Beba može da pređe iz „jajeta“ u sedište sledeće grupe (1 ili 1/2/3) tek kada dostigne težinu od najmanje 9kg, idealno je da ima visinu od bar 75cm i samostalno sedi. Još jedan pokazatelj je ako od temena glave do vrha sedišta ima samo 2cm. Roditelje često zavara dužina nogu deteta i imaju utisak da bebi nije udobno sa savijenim nogama, ali ovo nije kriterijum za promenu sedišta. Ne treba žuriti sa prelaskom u novo sedište, jer sedište koje se koristi suprotno od smera vožnje pruža najbolju zaštitu detetu tokom vožnje.

9. Kada su deca spremna da pređu u sedište grupe III? Koja pravila važe za korišćenje sedišta iz ove grupe?

Sedišta grupe 3 se koriste u kombinaciji sa pojasom automobila. Bitno je da gornji deo pojasa ide preko ramena deteta (ne preko vrata), a donji preko kukova (ne preko stomaka). Ova sedišta mogu da imaju naslon, pa samim tim bočnu zaštitu i zaštitu glave. Takođe, mogu biti busteri, što podrazumeva samo sedalni deo – on podiže dete taman na visinu da pojas dođe na pravo mesto preko deteta. Ovakvo sedište je najbolje postaviti na sredinu, dalje od vrata i eventualnih udara sa bočnih strana.

10. A, kada su spremna da konačno sede na zadnjem sedištu, propisno vezana automobilskim pojasem?

Ovo je lako proveriti. Kada dete može celim leđima da se navali na naslon, a da su mu pri tom noge savijene u kolenima preko ivice sedišta, ono je preraslo sva dečija sedišta i sada može da se vezuje samo pojasom.

11. Stigla je i zimska sezona. U večitoj borbi sa vremenom, većina roditelja ne stiže da zagreje auto pre nego što započnu vožnju pa se deca često voze u jaknama. Smeju li bebe i deca da se voze u auto-sedištima u jaknama i skafanderima? Koliko to utiče na bezbednost?

Kada je dete u zimskoj jakni ne možemo dobro da procenimo da li su pojasevi dovoljno zategnuti. Zato treba skinuti jaknu i dobro zategnuti kaiševe. U suprotnom, ako dođe do kočenja ili sudara,  dete lako može da izleti iz svog sedišta.

 12. Na kraju, kako roditelji sa nedoumicama i u potrazi za pravim auto-sedištem mogu da stupe u kontakt sa BeeCool savetnicom za auto-sedišta?

Svi roditelji koji su u nedoumici pred svim opcijama i pravilima, a čeka ih ova odgovorna odluka, mogu da se jave telefonom na 069.24.02.412, mailom na kontakt@beecool.rs ili porukom preko BeeCool Facebook strane. Rado odgovaram na sva pitanja i dajem predloge za sedište u skladu sa budžetom i potrebama porodice.

Milena Popović, BeeCool; intervju obavila Mama Mara